Vrati se

Upoznavanje podzemnog Beograda - Pink Apartmani

Upoznavanje podzemnog Beograda Autor teksta je Heiko de Jong, mladi poslovni čovek iz Holandije koji gotovo svake nedelje provede nekoliko dana u Beogradu.

Kako sam iz razgovora sa svojim beogradskim saradnicima zaključio, čak ni oni nisu preterano dobro upoznati sa tim da se ispod njihovog grada krije čitava mreža podzemnih prolaza. Ti lagumi i hodnici nastajali su u u različitim periodima i sa različitim namenama, a lokalni vodiči su nam rekli da je i danas većina tih prolaza nepoznanica. Ko ih je napravio, kad, zašto i što je najinteresantnije - gde svi oni vode, gde počinju i gde se završavaju.

Za ovo sam se zainteresovao slučajno, kad sam posle sastanka sa momcima iz našeg beogradskog predstavništva pitao Miloša o čemu govori knjiga koja je bila na njegovom stolu. Bila je to knjiga dvojice autora koji su se dugo bavili proučavanjem laguma i stečenu građu preneli u knjigu. Miloš me je rada rekao da postoje i turističke ture kroz taj podzemni svet. Otišao sam do svog apartmana u Beogradu, odmorio se i na sajtu gradske turističke organizacije pokupio važne informacije o turi, te rezervisao sebi mesto za naredni obilazak. Obradovalo me je to što obilazak kreće baš nedaleko od mesta gde sam iznajmio apartman u Beogradu za ovaj svoj, već redovni, poslovni put u Srbiju.

Rimski vodovod pod bibliotekom


Obilazak jeste bio interesantan, ali sam ja očekivao da provedemo mnogo više vremena pod zemljom. Međutim, dobar deo puta smo prevalili „regularno“, iznad zemlje i posetili četiri podzemne lokacije, taman toliko da se mašta zagolica. Najpre smo bili u Rimskoj dvorani, koja se nalazi u zgradi biblioteke. Zapravo, to je podrum biblioteke i prilikom jednog renoviranja otkrivena je podzemna prostorija i neki predmeti za koje se procenjuje da su možda nastali još u prvom veku. Najinteresantnije je to što još uvek tu stoji cev rimskog vodovoda.

Izašli smo iz zgrade biblioteke i prošli ka Kalemegdanu. Tu su bile druge dva podzemne lokacije koje je trebalo da posetimo. Prva je bunker, a druga bunar. Bunker je dobro sakriven pod zemljom i veruje se da datira iz prvih godina posle Drugog svetskog rata. Napravljen je kao preventiva od sovjetskog vazdušnog napada. Ušli smo u teskoban i dugačak prostor u kome su vojnici boravili po dva meseca. Još u to vreme napravljen je odličan sistem za ventilaciju, koji omogućava svež vazduh u tako teskobnom prostoru. Na površini šeta veliki broj turista i ne pretpostavljajući da je tu negde ispod njih dobro očuvan buker, koji srećom nikada nije morao da bude upotrebljen za ono zbog čega je i napravljen.

Inače, bio sam u grupi turista uglavnom iz Koreje. U nekoliko navrata su, uz ljubazan osmeh, podelili svoje utiske sa mnom. Bila je to prilika i da se raspitaju za preporuke o restoranima i apartmanima u Beogradu, s obzirom na to da sam rekao kako sam u ovom gradu već redovan gost.

Austrijski rimski bunar i Barutana


Posle kraće šetnje Kalemegdanom došli smo i do treće tačke – rimski bunar. Zanimljivo je da to uopšte nije rimski bunar, već je napravljen od strane Austro-Ugara. Ukoliko sam dobro zapamtio, reč je o bunaru dubine 60 metara. čŒitv prostor je odisao nekom jezivošću.

Još jedna velika podzemna prostorija koju su napravili Austrijanci bila ja Barutana. Zatrpana ogromnim slojem zemlje i napravljena u steni, ova velika podzemna prostorija bila je mesto gde se čuvao barut. Dovoljno suva da se barut ne navlaži i dovoljno sigurna da je neprijatelj ne digne u vazduh. Unutra su sarkofazi i drugi predmeti iz rimskog doba.

Sa nama je Nataša, vodič, koja strpljivo odgovara na sva pitanja i ne dozvoljava da prođemo više od desetak metara a da nam ne kaže neku informaciju o okolnim objetima, spomenicima ili mestima, bez obzira što to nije deo ovog obilaska.

Na kraju odlazimo u lagum u koji je smeštena mala vinarija i tu uz čašu ne baš vrhunskog vina završavamo ovaj obilazak podzemnog Beograda. Imam utisak da Beograd može da se pohvali i uzbudljivijim podzemnim prolazima od ovih koje smo videli, ali ljubazni vodiči objašnjavaju da tursti mogu da idu samo na mesta koja su stoprocentno sigurna.

Vreme je za povratak u moj mali iznajmljeni apartman u Beogradu, gde ću prenoćiti pre povratka u Holandiju.

Nastavićemo da objavljujemo male putopise o Beogradu i Srbiji koje piše Heiko de Jong

Preporučujemo da pogledate:

Stižu nam lepi dani


Hladnom vremenu je još malo kraj i treba da se probudite iz zimskog sna. Vreme je da uzmete kofere u ruke i posetite naš prelep glavni grad i vidite njgovu lepotu u proleč...

Na kafi kod kneginje Ljubice


Autor teksta je Heiko de Jong, mladi poslovni čovek iz Holandije koji svakog meseca provede nekoliko dana u Beogradu.Apartman u kojem sam odseo tokom svog prethodnog boravka u B...

Zemunski kej – sasvim drugačiji Beograd


Autor teksta je Heiko de Jong, mladi poslovni čovek iz Holandije koji svakog meseca provede nekoliko dana u Beogradu.Kada dođem u Srbiju, gledam da svaki put apartman u Beog...

Savamala – centar umetnosti


Još jedno mesto u Beogradu, koje trebate videti je Savamala. To je najstariji deo Beograda, a danas je i mesto koje je postalo bitan deo noćnog života.Savamala se nalazi ...

Nebojšina kula


Još jedna od bitnih stvari koje trebate posetiti u Beogradu je Nebojšina kula. Nalazi se na Kalemegdanu, pa verujemo da će Vas put sigurno odvesti u tom smeru.Jedna od na...

Pink apartmani 2011 - 2019 | Izrada web stranice - Global Webmasters | SEO optimizacija - WBS Digital