Na Adi Ciganliji sam bio tokom jednog od svojih prvih dolazaka u Beograd. Sa srpskim kolegama smo bili u nekom noćnom klubu, gde smo proveli par sati uz pivo. U tom momentu ja uopšte i nisam shvatao gde sam i kako to mesto zapravi izgleda. Znam da je bilo lepo sedeti i prolaziti nadomak vode, ali s obzirom na to da je bila noć (i to prilično kasna) nisam zapazio mnogo toga. I tek sam nedavno od tih istih kolega čuo da je Ada Ciganlija zapravo mnogo više od zone sa kafićima i klubovima. Na njihov poziv, krenuli smo posle našeg subotnjeg sastanka u jedan novi, drugačiji obilazak ovog mesta, sada pod jakim dnevnim svetlom, jer je dan bio veoma sunčan. Nisam ni išao u svoj iznajmljeni apartman u Beogradu, već sam pravo sa sastanka krenuo na to mesto koje oni nazivaju morem Beograda.

Moj drugi odlazak na Adu Ciganliju

Ono što prvi put uopšte nisam shvatio je da Beograd ima taj luksuz da gotovo u samom srcu grada ima rečno ostrvo, poveliku plažu i jezero u kojem je dozvoljeno kupanje. Za mene je to bilo neverovatno, kao i za većinu stranaca koje sam upoznao ovde. Ostvro je mnogo veće nego što sam zamišljao i mi smo u laganoj šetnji obišli samo jedan delić njega. Mislim da nema sporta za koji ne postoji teren na Adi Ciganliji. čŒak postoji teren za golf, pa i za bejzbol (ko uopšte u Evropi igra to). Na više mesta možete iznajmiti bicikl ili rolere, a saznao sam da biciklističkom stazom do Ade Ciganlije može da se dođe iz centra grada. Rekli su mi da od mog apartmana u centru Beograda do Ade mogu da dođem biciklom bez većih napora.

Mnogo je zelenila i drveća, pa je klima sasvim drugačija nego u gradu, vazduh je dosta svežiji i uopše, mnogo je prijatnije. Moji domaćini kažu da tokom leta neverovatan broj ljudi dođe na ovo mesto u toku jednog dana. Na internetu su čak našli podatak da 300.000 ljudi dnevno poseti Adu Ciganliju tokom letnjih meseci, kada radi i kupalište. Pokazivali su mi i neke slike, gde se vidi prava pravcata plaža, prepuna kupača.

Video sam i da postoji uređen prostor za piknik, stolovi i klupe u hladu drveća, a na čistini ozidani roštilji koje posetioci mogu potpuno besplatno da koriste. Na samoj obali je veliki broj kafića i stvarno je uživanje popiti pivo na ovakvom mestu. Uz pivo sam saznao da je to bilo pravo rečno ostrvo, dok nije prilaznim putevima spojeno sa obalom, što ga je pretvorilo u poluostrvo, ali i dovelo do stvaranja svojevrsnog jezera, koje je sada kupalište.

Kada sam se vratio u svoj apartman u Beogradu, osećao sam kako su mi se „baterije napunile“. Boravak u prirodi, na vodi, a opet ne tako daleko od mog apartmana, uticao je na to da se osvežim i oraspoložim. Na internetu sam potražio i komentare drugih turista i uglavnom su svi reagovali isto kao ja. Velika je vrednost za stanovnike Beograda da imaju takvo odmaralište.